poezija trenutka

stihovi su samo mašta
nagoveštaj da kažem da volim
dok srce vibrira
u paučini satkanoj od finih niti

voleti ne znači isto za tebe i mene
definisati je tako lična stvar

srce se prevariti ne može
ni po jednoj hipotezi ono ne radi
teorije ne priznaje
ne može se posedovati

zato i stihove ove pišem
u ovoj jesenjoj hladnoj noći
unutra toplo i muzika lagana
i znam da nećeš doći

i kao jutro što iznova se budi
u svakom stihu ja osetim tebe...

čekam te
kao što ni jednu čekala nisam 
sa onim tinejdžerskim ludilom
i onim čuvenim leptirima u stomaku
i dnevnike o tebi pišem
i stihove evo ove pišem
kako bi volela da utonem 
u te tvoje zanosne oči 
da se izgubim u tvojoj kosi
da osetim miris tvoje kože
da te milujem bez reči... 

neću da ti pišem.

u par imaginarnih rečenica

nastavljam da te  volim.