Јесењи ветрови ломе тишину
гране лелујају у хладној ноћи
музика лагана носталгију буди
знам поново некада
волети тебе ја ћу моћи
Кад многи снегови прођу
и природа буди се снена
ја њена пратиља бићу
клицаћу Сунцу чекајући нова времена
И пролећа после кад дођу
расцветала мирисна зелена
када ласте ми певају песму
а ја будем већ матора жена
И лета многа претопла крену
мириси пробуђених река мора
ја седећу негде на песку меком
у сенци неког густог бора
Чекаћу те у ноћи
да случајно свратиш
на разговор кафу ил` шетњу дугу
тренутак љубави ми вратиш
носталгију младости и љубав другу
