poezija trenutka

taj tvoj pogled slatki
iz daljine
i odmah se izgubim
zavodiš ili se igraš

nekoliko običnih reči
pa ćutimo
ćutimo posle dugo

a želim da dodirnem te
lagano kao povetarac
pratim te
osetim svaki tvoj drhtaj
uživam u tvom osmehu

na proplanku nekom
milujem ti kosu
šapućem ti bajke

ovo veče koje na proleće miriše
puno je tebe
pogledi kao skriveni i običan razgovor
i dalje ćutim
srce oseća strast a nije spremno
puno analiziranja i razum reče
da nemam vremena za ljubav

ne znam gde te duša i kada srela
sem da se privlačimo jako
od kad se sretosmo ovde

ćutiš i ti
i tako ćutimo često
a srca se osećaju i vole

Odavno već  osećam te
tajanstvenost tvoja
pogledi kad nam se sretnu
ko odsjaj sunca
talas topline
preplavi prostor između nas
a znam ti samo ime

Zašto
kad  mislim
da odlaziš iz mog sna
ti se javiš
i opet zatreperi srce
kao da si ovde
u mom zagrljaju