poezija trenutka

pustam da prodje

osecaj davni

iz nekog drugog sveta

kada volele smo se

nosene idejama

nekog drugog vremena

dusa se seca otkucaja srca

negde je zapisala

svoje planove da odraste

stihovi su samo mašta
nagoveštaj da kažem da volim
dok srce vibrira
u paučini satkanoj od finih niti

voleti ne znači isto za tebe i mene
definisati je tako lična stvar

srce se prevariti ne može
ni po jednoj hipotezi ono ne radi
teorije ne priznaje
ne može se posedovati

zato i stihove ove pišem
u ovoj jesenjoj hladnoj noći
unutra toplo i muzika lagana
i znam da nećeš doći

i kao jutro što iznova se budi
u svakom stihu ja osetim tebe...

čekam te
kao što ni jednu čekala nisam 
sa onim tinejdžerskim ludilom
i onim čuvenim leptirima u stomaku
i dnevnike o tebi pišem
i stihove evo ove pišem
kako bi volela da utonem 
u te tvoje zanosne oči 
da se izgubim u tvojoj kosi
da osetim miris tvoje kože
da te milujem bez reči... 

neću da ti pišem.

u par imaginarnih rečenica

nastavljam da te  volim.

Јесењи ветрови ломе тишину
гране лелујају у хладној ноћи
музика лагана носталгију буди
знам поново некада
волети тебе ја ћу моћи

Кад многи снегови прођу 
и природа буди се снена
ја њена пратиља бићу
клицаћу Сунцу чекајући нова времена

И пролећа после кад дођу
расцветала мирисна зелена 
када ласте ми певају песму
а ја будем већ матора жена

И лета многа претопла крену
мириси пробуђених река мора
ја седећу негде на песку меком
у сенци неког густог бора

Чекаћу те у ноћи
да случајно свратиш
на разговор кафу ил` шетњу дугу
тренутак љубави ми вратиш
носталгију младости и љубав другу

Da sam neko drugi

po tvojim merilima

muškarac za tebe 

da li bismo se sreli?

Da živimo u istom gradu

da li bi te primetio

pored svih drugih

koji-e bi primetili-e mene.

I da se upoznamo tada

da li bi te voleo?

Da sam neka druga  

po tvojim merilima

žena za tebe 

ne znam da li bismo se srele

da li bi te primetila 

pored svih drugih

koji-e bi primetili-e mene.

I da se tad upoznamo 

da li bi te volela kao sada?