poezija trenutka

Te tvoje oči
treptaj neba
plavetnilo prošarano belim
kraičkom te gledam
primećuješ
osećam titraje
gledamo se
da li si ti
ona srodna duša
s kojom godinama
se srećem u snu
ili je opet varka srca
voli da voli
te tvoje oči
boje neba...

okreni krug

vidi me

dan je tek počeo za mene

u tvome krugu

osećaš

samo se igraš

na  granici

dodiruju se

različiti naši svetovi

u jednoj tački moga srca

zaigrani osećaj strasti i sreće

još prvog dana

kada te ugledah

ja sam lutajuća duša

na proputovanju

nemam materijalnog

da živim tvoj san...

nek traju osećaji

ona je kao vetar
dotakla mi dušu
i pustila da čeznem
za dodirima u noći

na proputovanju
ona živi radost ljubav lepotu
telesni svet